Opel Team Serbia

-Једног дана упознала сам једног дивног господина и заљубила се. Када је постало јасно да ћемо се узети, одлучила сам престати јести пасуљ. Неколико месеци касније, на мој рођендан, покварио ми се ауто док сам се враћала кући с посла. С обзиром да сам живела на селу, позвала сам мужа и рекла му да ћу каснити, јер сам морала ићи пешке кући.

-Идући тако, уз пут сам наишла на једну малу крчму из које се ширио мирис пасуља и ја једноставно нисам могла одолети. Пошто сам имала пред собом још километре и километре, претпоставила сам да ћу се путем ослободити свих нуспојава док не стигнем кући.
-Ушла сам у крчму и за час посла сам "средила" три порције пасуља. Када сам наставила с пешачењем, потрудила сам се ослободити сав гас. Када сам стигла, мој муж је био радостан што ме види и весело је рекао:

- Драга, имам изненађење за вечеру!

-Затим ми је ставио повез преко очију и одвео ме до столице за сто где је вечера. Села сам и баш кад је хтео скинути повез, зазвонио је телефон. Натерао ме да му обећам да нећу дирати повез док се не врати и отишао се јавити на телефон.

-Пасуљ који сам појела је још увек радио и притисак је постао неподношљив, тако да сам искористила прилику док се мој муж не врати, нагла се на једну страну и 'пустила' један. Не само да је био гласан, него је и смрдио као када камион с ђубретом, пролазећи поред пилане, прегази твора. Узела сам салвету с крила и жустро растерала смрад.

-Затим сам се нагла на другу страну и одвалила још три. Смрад је био гори од кувања купуса. Начуливши уши на телефонски разговор у суседној соби, наставила сам овако да нижем наредних неколико минута. Задовољство је било неописиво.

-Када је поздрављање преко телефона означило крај моје слободе, учинила сам још неколико брзих кружних покрета салветом да растерам све, вратила салвету на крило и уз осјећај задовољства и олакшања, спустила руке на крило.

-Лице ми је сигурно одавало најневинији могућ израз када се мој муж вратио и испричао што се тако дуго задржао. Питао ме јесам ли вирила, а ја сам га уверила да нисам.

У том тренутку, скинуо ми је повез и дванаест гостију који су седили за столом у глас је узвикнуло:

- СРЕТАН РОЂЕНДАН!