Pozdrav svima, dugo, zaista dugo me nije bilo na forumu, ne samo ovom, nego uopšte... Ovo će biti jedna neobavezna tema, mala, nebitna, ali meni draga. Ovog "Lesija" imam dvadesetak godina, moj prvi momački auto, od kada je moj, pružio mi je preko 200.000km i nikada me nije izneverio. I kada se kvario, kvario se tako što me doveze do kuće i na ćupriji se pokvari. Sve u svemu jedan dobar auto... Kako su godine tekle, tako su druge potrebe dolazile a sa njima i drugi automobili. Ali kalibru nisam prodavao, i nikada i neću. Pre 10 godina sam skinuo table, i parkirao je za vreme kada ću moći da ponovo uživam u njoj. Malo sam u tome i pretero. Stajala je na klocnama u staroj kući, tek treba da se upristoji, razradi, proveri, registruje i onda da bude samo auto za gušt.
Morao sam, ovaj možda dosadan uvod, da bar malo opišem moju ljubav prema njoj. ( Misli se na kalibru...
), bez da ikoga smaram ili da dosađujem. Jedna mala, neobavezna tema, bez pametovanja, a gde ću ja sa uživanjem da javljam šta sam uradio u osposobljavanju bele..
Svako je dobrodošao u ovu temu.
ps. sada će par slikica, samo da se opet izveštim u kačenju i kuckanju....
Sad sledi uživancija i lagano sredjivanje i dotezanje, ne treba njoj mnogo mašina je to 
, izuvam se kada ulazim u kalibru...
